Историја развоја нодуларног гвожђа

Aug 02, 2026

Остави поруку

Савремена археолошка истраживања открила су обиље остатака и артефаката везаних за ливење гвожђа на локалитету Хоудуанван, који се налази у југозападном делу источног градског округа древне престонице Џенг-Хан у граду Синженг. Покривајући површину од скоро 100.000 квадратних метара, ова локација је служила као државна радионица за ливење алата и пољопривредних оруђа током средњег до касног периода Зараћених држава. Откриће пећи за декарбонизацију на локалитету Хоудуанван је уназадило познату историју кинеског нодуларног гвожђа за најмање 200 година, стављајући га више од 2.000 година испред Запада.
Године 1722. Француз Рене Антоан Фершо де Реаумур произвео је ковно гвожђе белог срца. Касније, 1826. године, Американац Сет Бојден је изумео ковно гвожђе од црног срца.
До 1920-их, напредак у истраживању кључних компоненти (као што су угљеник и силицијум), ефеката легирајућих елемената, метода топљења и техника инокулације довео је до појаве такозваног „висококвалитетног ливеног гвожђа“. Као последица тога, својства материјала су значајно побољшана, а опсег примене се донекле проширио. Међутим, због основног недостатка ниске жилавости, опсег његове примене није се брзо проширио.
Британски истраживач Х. Морогх је 1947. године открио тип ливеног гвожђа који садржи сфероидни графит у изливеном стању.
Године 1948. нодуларно гвожђе је произведено додавањем церијума (Це) у сиво гвожђе са високим садржајем угљеника, ниским садржајем сумпора и ниским садржајем фосфора, уз одржавање заосталог Це садржаја од преко 0,02%. Готово истовремено, Гагнебин и други у Међународној компанији за никл (ИНЦО) у Сједињеним Државама постигли су исти резултат додавањем магнезијума (Мг) ливеном гвожђу и одржавањем резидуалног садржаја Мг од преко 0,04%.
Током Другог светског рата, недостатак хрома - елемента неопходног за производњу мартензитног белог ливеног гвожђа отпорног на хабање, учинио је хитну потрагу за заменским елементима. Сходно томе, спроведено је систематско истраживање потенцијала за стварање карбида различитих метала и прелазних метала који су способни да се хемијски везују са угљеником; магнезијум је укључен у ову студију. Да би се ублажило насилно прскање које се јавља током додавања магнезијума, коришћене су легуре Цу-Мг (80/20) и Ни-Мг (80/20). Резултати су показали да магнезијум не само да је ефикасно служио као замена за хром, већ је такође показао значајан ефекат одсумпоравања када је одређена заостала количина остала у растопљеном гвожђу. Надовезујући се на ове налазе, истраживање је проширено са белог ливеног гвожђа на ефекте додавања магнезијума сивом гвожђу. Када је 0,5% магнезијума додато сивом ливеном гвожђу који садржи 3,5% Ц, 2,25% Си и 2% Ни, затезна чврстоћа је достигла 78 кгф/мм² што је далеко изнад почетних очекивања (обично сиво гвожђе обично мери око 13 кгф/мм²).

Pošalji upit